Представници подружнице друштва за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, Војске Србије и председник општине Горњи Милановац присуствовали су данас опелу и помену армијском ђенералу Божидару П. Терзићу, поводом 75. година од ђенералове смрти и положили венце на породични споменик овог великог војковође и његове мајке Јерине на горњомилановачком градском гробљу.

Божидар Терзић (7.септембра 1867, Горњи Милановац– Београд, 1939), армијски ђенерал, задужбинар Гимназије, чувени војсковођа и велики добротвор. Школовао се у Милановцу и Крагујевцу, затим на Војној академији, да би своје знање усавршио у Немачкој. Био је ађутант Њ. В. Краља Петра Карађорђевића, 1912. унапређен је у чин пуковника. Најзначајнији период у војничкој каријери Божидара Терзића свакако је било учешће у ослободилачким ратовима. Као командант Шумадијске дивизије И позива остварио је пресудне победе на Дренку и Рајчанском Риду које су одлучиле исход Другог балканског рата. Током прве две године светског рата са својом јединицом учествовао је у свим најважнијим операцијама српске војске. Реконструкцијом кабинета Николе Пашића 6. децембра 1915. постављен је за министра војног, и на овој дужности остаје до маја 1918. За показану способност у обављању одговорних послова унапређен је 3. јула 1916. у чин генерала. По окончању активне службе наставио је са списатељским радом, учествовао је у припремању Инвалидског закона и посветио се добротворном раду.

(О ђенералу Терзићу на помену говорио кустос Музеја рудничко-таковског краја историчар Александар Марушић)